Снага тела је пролазна, али снага ума је бесконачна.
Пронађи свој унутрашњи ток и откриј колико далеко можеш стићи.
Моја прича је у сталном покрету, покушава се исписати кроз небројене спортске стазе, немирне таласе и непрекидну посвећеност. То није само прича о спорту – то је прича о истрајности, страсти и вери у процес. Процес који обликује карактер, јача вољу и води ка остварењу истинских вредности. Иако је прича готово неухватљива, исписат ћу је овде на трен…
Ја сам Светлана Блажевић, mindset coach, а све што сам доживела, преживела и искусила кроз свој живот припремило ме је за оно што данас делим с вама.
Вода је мој елемент, моје станиште. Кажу да вода увек пронађе свој пут – и баш као она, и ја сам научила да се прилагођавам, да савладавам препреке и да у свему пронађем ток који ме води напред.
Мој први сусрет с водом није био лаган, али убрзо је постала моје уточиште – место мира, сигурности и повезаности са собом. Још са седам година, вода је постала мој верни сапутник, а кроз 15 година преданог тренинга изградила сам се у пливачицу која је освајала националне медаље и пливачке маратоне.
Многи су говорили да сам премала и неталентована, али и да имам велико срце. То велико срце наставило је да куца за спорт и када сам отишла на студије – жеља да останем у спорту била је јача од свих других планова.
Тада је у мој живот ушао триатлон – спорт који је унео нову динамику, отворио нове хоризонте и прилике. Врло брзо, мој први одлазак на светску сцену прерастао је у потрагу за олимпијским сном.
Знала сам капацитете свог тела, али сам исто тако знала да је капацитет моје менталне снаге и флексибилности далеко већи. Зато сам трагала за дисциплином у којој ћу моћи да ослободим свој пуни потенцијал – и допустим да моје врлине заблистају. Тако је Ironman постао моја следећа станица.
То је дисциплина у којој се током трке небројено пута запитамо: Зашто радим ово? Шта ме чека на циљу? И шта онда, шта након…? Али моја љубав према спорту никада није постала мања – само се променила.
Такмичење и доказивање више нису били примарни.
Када сам постала мајка, спорт је добио другачији облик и значење. Све је постало важније, дубље и слађе. Након рођења мог другог детета, моје ћерке, мислила сам да имам све. Имала сам своју школу пливања, породицу, семипрофесионално бављење триатлоном – и све је било баш како треба.
А онда, баш у тренутку када сам мислила да сам пронашла равнотежу, живот ми је показао другачији пут.
Једног раног јутра доживела сам hit-and-run несрећу. Кичма ми је била озбиљно повређена, а без реконструкције не бих имала шансе да поново ходам. Да – живот је имао другачији план за мене.
Захваљујући свему што ме је спорт научио и модерној хирургији, кренула сам на дуг пут опоравка. Прошла сам кроз бол, несигурност и физичке границе које су деловале непремостиво. И баш када сам поново стала на ноге, појавио се нови изазов – посттрауматски синдром, фобије, страхови… Све оно за шта нисам имала одговор.
Али сада знам да ме је то искуство водило ка нечему још важнијем – ка снази ума, ка суочавању са својим манама, несавршеностима, рањивошћу и женственошћу. Морала сам да се оголим пред собом, да пригрлим све оно што јесам, како бих могла да се изградим изнова.
Мотивација за мене није пролазан тренутак инспирације, већ унутрашња снага, мотор који ме покреће ка напред. Она није тек осећај који долази и одлази, већ нешто дубље, укорењено у мојим вредностима. Докле год сам посвећена својим истинским вредностима, мотивација постаје неисцрпан извор енергије који ме води кроз изазове.
У спорту, баш као и у животу, наилазимо на тренутке када ентузијазам слаби, када ум и тело осећају исцрпљеност, а препреке изгледају непремостиве. Али управо у тим тренуцима мотивација и преданост показују своју снагу. Оне нас подсећају на наше циљеве, на то зашто смо кренули овим путем и шта желимо постићи.
Мотивација није само жеља за успехом, већ способност да останемо на правом путу чак и када се суочавамо с потешкоћама. То је спремност да се трудимо, учимо и растемо, вођени вредностима које нас чине аутентичнима.
Мој пут ме је научио да је снага тела пролазна, али снага ума бесконачна.
Схватила сам да сви ми – спортисти, тренери, родитељи, професионалци – носимо у себи унутрашње баријере које нас спречавају да растемо. То нису само повреде тела, већ и несигурности, страхови, ограничавајућа уверења. Мени је спорт био водич, мој начин изражавања, али кроз њега сам спознала да истински успех долази тек када интегришемо све аспекте себе – тело, ум и емоције.
Зато сам данас овде, као mindset coach, да помогнем другима да пронађу своју унутрашњу снагу, да се ослободе својих блокада и да кроз спорт и живот постану најбоља верзија себе. Данас знам – сваки изазов, свака препрека и сваки пад доносе могућност раста. Све што ми се догодило обликовало ме је и довело до тачке на којој сам сада.
Ова прича није завршена, јер мотивација, баш као и спорт, није дестинација већ путовање. Путовање које нас учи да волимо процес, верујемо у себе и да никада не одустајемо од својих снова.
А сада, кроз свој рад, желим да помогнем вама да пронађете сопствени унутрашњи ток, баш као што сам ја пронашла свој. 🌊
Моја мисија је унети Светлије у оне тамне тренутке спорта – када спорташ сумња у себе, када се ломи између останка и одустајања, када притисак надјача страст, када побједа не донесе очекивану радост, а пораз дјелује претешко. Као Ваш mindset coach, ту сам за вас. Ту сам да схватите што је вриједно у вашем спортском путу и како да то не изгубите – ни у спорту, ни у животу.
